Polazak u vrtić i za dete i za roditelje predstavlja veliku promenu u životu. Dete dolazi iz porodice u kojoj se oseća sigurno, zaštićeno, bezbrižno, u sredinu koja mu je potpuno strana, među nepoznate osobe.
Često je ovo traumatična situacija i za dete i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji.
Dolaskom deteta u vaspitnu grupu menja se njegov dotadašnji način življenja, dete u suštini nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato.
Najveći broj dece reaguje plačem ili na neki drugi način protestuje i izražava svoju tugu zbog razdvajanja. Strah od odvajanja dominira, a osećanje napuštenosti ih preplavljuje. Manifestacije mogu da budu veoma burne i dugotrajne.
Za roditelje je važno da znaju da je izvesna doza straha od odvajanja uobičajena jer je vezanost za porodicu na ranom uzrastu razvojno uslovljena.
Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Tok prilagođavanja zavisi od detetovih osobina, od njegovog uzrasta, zdravstvenog stanja, porodične atmosfere.
Postoje tri osnovna tipa adaptacije: laka, srednje teška i teška adaptacija.
Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja su uspostavila sigurnu i stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Kod takve dece reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku do mesec dana boravka u kolektivu, dete se brzo navikava i raduje dolasku u vrtić.
Srednje tešku adaptaciju imaju deca čije se promene u ponašanju produžuju više od mesec dana od dana polaska u vrtić/jasle tokom kojih dete uporno odbija dolazak u vrtić.
Teška adaptacija se obično vrlo teško sreće u praksi. Odnosi se na decu kod koje se mogu sresti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju pri dolasku u kolektiv koji traju i po nekoliko meseci. Kod ove dece je prisutno više nepovoljnih činioca koji produžavaju period adaptacije kao što su: česta izostajanja iz kolektiva usled bolesti ili nekog drugog razloga, nepovoljni uslovi, negativan stav roditelja prema kolektivu…
Najveći broj dece prođe proces adaptacije bez većih problema. Neka deca su sklona reakcijama na fiziološkom planu:
-
-
- odbijanje hrane
- odbijanje spavanja
- česte prehlade itd.
-
Druga deca imaju reakcije u ponašanju:
-
-
- plač
- agresivno ponašanje.
-
Jedna od mogućih reakcija koja se sreće u slučajevima teže adaptacije je tzv regresija tj. kod deteta se pojavljuju oblici ponašanja karakteristični za neku od prethodnih faza u razvoju. U ponašanju to je:
-
-
- sisanje prsta
- mokrenje u krevet
- tepanje
- traženje dude ili pelene.
-
Sva ta ponašanja su uobičajena u periodu adaptacije. Ona će postepeno slabiti i nestajati brzinom kojom se dete prilagođava novoj sredini i uspostavlja čvrste emocionalne odnose sa vaspitačem i drugom decom.
Polazak deteta u vrtić predstavlja i veliki stres za roditelje. Od roditelja se očekuje da modifikuju svoje uloge, vreme, i da zajednički vaspitavaju dete sa vaspitačem. Roditelji su pred novim izazovom, uplašeni i zbunjeni poput svog deteta. Ovaj pojačani stres roditelja često se odražava i na dete u procesu adaptacije, što rezultira poteškoćama u njegovom prilagođavanju na vaspitnu grupu.
Sa druge strane, sve ono što se dešava sa detetom u procesu adaptacije direktno utiče na roditelje i pojavu stresa.
Kako roditelji imaju najveći potencijal da utiču na kvalitet i brzinu adaptacije dece na vrtić upravo u njima leži snaga da se izgradnjom pozitivnih stavova i ispravnih očekivanja od adaptacije ova razvojna faza njihove dece prebrodi na najbezbolniji i najkonstruktivniji način. Detetu treba pričati pozitivno o vrtiću, da je to mesto igre i zabave gde borave i druga deca, gde će se družiti sa vršnjacima i vaspitačima koje će se brinuti o njemu itd. Što se kod dece stvore pozitivnija očekivanja, veća je šansa da će im ta očekivanja oblikovati i sam doživljaj vrtića.
Uključivanje roditelja posebno je značajno tokom adaptacionog perioda, kada se roditeljima pruža mogućnost boravka sa decom u sobi vaspitne grupe. Na taj način i roditelji se upoznaju sa životom i radom predškolske ustanove. Na taj način ostvaruje se kontinuitet između porodičnog i institucionalnog vaspitanja.
Predškolska ustanova „Radosno detinjstvo“ već godinama unazad organizuje adaptaciju dece uz prisustvo roditelja. Vaspitači već u junu zajedno sa stručnim saradnicima organizuju roditeljske sastanke kako bi upoznali porodicu sa procesom sukcesivnog (postepenog) prilagođavanja dece na ustanovu. Deca su u septembru podeljena po grupama i zajedno sa roditeljima borave u sobama nekoliko dana, kraći vremenski period. Period boravka dece postepeno se produžava, da bi već treće nedelje deca za koju se proceni da su spremna ostajala na spavanju. Svako dete ima pravo na adaptaciju onoliko dugo koliko je detetu potrebno. Obično druga nedelja adaptacije bude najteža jer deca na kraće vreme ostaju bez roditelja. U trećoj nedelji deca ostaju na spavanju tako da i ta nedelja predstavlja za dete i roditelja veliki stres. Ako vaspitač i stručni saradnik procene da detetu treba još vremena za prilagođavanje, svakako da će roditeljima to biti predočeno, a u dogovoru sa njima, detetu će proces adaptacije biti produžen.
Mlađe vaspitne grupe adaptiraju se uz prisustvo roditelja 3 – 4 dana, sukcesivno, kako bi im se olakšala tranzicija iz jaslenih u vaspitnu grupu i upoznavanje sa vaspitačem i novim prostorom.
Kada je u pitanju ova radna godina, zvog svoje specifičnosti (Kovid 19), osim manjih izmena u pogledu odvijanja adaptacije dece koja se po prvi put odvajaju od roditelja, mere koje su na snazi još od maja, nastaviće da se primenjuju i u novoj radnoj godini.
Mališani koji po prvi put kreću u vrtić, moraju da imaju potvrdu od pedijatra da je dete zdravo i uredno vakcinisano, a preporuka je da pre polaska u vrtić izmere temperaturu sebi i detetu.
Mlađe jaslene grupe imaju adaptaciju uz prisustvo roditelja. Deca i roditelji su podeljeni na manje grupe (najviše 5 dece i 5 roditelja) u različitim vremenskim intervalima. Adaptacija se realizuje ili u sobama ili na dvorištu vrtića. Većih promena na uobičajenu adaptaciju nema. Deca prvu nedelju po grupama provode sa roditeljima kraći vremenski period. Drugu nedelju deca u manjim grupama (po 5) provode bez prisustva roditelja kraći vremenski period. Treću nedelju ostaju na spavanju.
Deca starije jaslene grupe i mlađe vaspitne grupe ove radne godine nemaju adaptaciju koja je prethodnih godina bila obavezna.
Ono što bih naglasila roditeljima je:
-
-
- Negodovanje deteta je očekivano i normalno
- Ne odlazite bez pozdrava ili u žurbi, ali se i ne zadržavajte previše u vrtiću
- Dolazite po dete u dogovoreno vreme
- Dajte detetu dovoljno vremena da savlada bol zbog „odvajanja“
- Provodite više vremena sa detetom kod kuće u aktivnostima koje mu prijaju
- Budite pozitivno motivisani, jer ako postoji Vaš negativan stav prema vrtiću, to se prenosi i na dete.
-
Ukoliko se, pored svih napora da razumete i podržite dete, njegova patnja ne smanjuje, a to traje duže od mesec dana – ne oklevajte, potražite pomoć stručnjaka.
Tatjana Ogrizović Malešević
pedagog – master
