Tekstovi, preporuke i saveti za decu i roditelje

Rutine

Priredila: Tanja Rajačić, vaspitač

Trenutna situacija nam je u velikoj meri promenila dnevne rutine. Nekima je to prijalo, a nekima nije, ali je neminovno unela promene u naše živote. Ukoliko Vam je u nekim trenucima teško da organizujete vreme sa vašom porodicom, a čekaju Vas još mnoge obaveze, predlažemo Vam da  napravite raspored dnevnih aktivnosti i za Vas i za dete.

 Možete sa detetom napraviti sličice Vaših i njegovih aktivnosti (crtati ili odštampati) i te sličice koristiti za dogovore oko redosleda aktivnosti u toku dana (nešto kao vremenska linija). Sličice sa Vašim aktivnostima zalepite (okačite)  na neko vidljivo mesto (orman, zid, vrata…) i dajte i detetu mogućnost da ono izabere svoju aktivnost kojom će se baviti u to vreme i zalepi (okači) paralelno sa Vašom. Nije bitno koliko će te aktivnosti trajati, već je akcenat na njihovom redosledu. Slike se u dogovoru svih aktera mogu menjati i korigovati tokom dana kako se uslovi menjaju. Bitno je za dete da bude upoznato čime se Vi bavite dok ono crta, spava, jede… i time uvaži Vaše vreme i angažovanost. Na primer: Dok ti sada crtaš mama mora da uradi deo njenih obaveza na poslu na računaru, ako završiš ranije odaberi neku od ove tri aktivnosti (ponudite par sličica da odabere) a nakon toga ćemo zajedno pročitati priču ili neku drugu zajedničku aktivnost po dogovoru. U dogovor obavezno uvrstite i vreme za zajedničke aktivnosti kako bi ste detetu dali do znanja da je ono važno i da postoji vreme kada ćete biti posvećeni njemu. Detetu je potrebno neko vreme da usvoji nova pravila, pa je potrebno u početku ponavljati i biti dosledan.

Ne zaboravite da veliki deo kućnih obaveza deca mogu da rade zajedno sa Vama. Ovakvim pristupom podstiče se dečije samopoštovanje, razvijaju životno praktične navike, unapređuje se Vaš odnos sa detetom i razvijaju se njihove kompetencije za celoživotno učenje.

Ovakvom aktivnošću zadovoljavate dečiju potrebu za predvidiljivošću koja je jedna od bazičnih potreba dece kada je u pitanju njihova emocionalna sigurnost, poverenje u Vas, kao i razvoj samoregulacije kod dece.

Nemojte zaboraviti Vaše potrebe, nađite vreme i kutak za sebe, osamite se, uradite nešto što Vas čini sretnim i zadovoljnim. Tako ćete biti zadovoljniji i osigurati i Vama i Vašoj porodici prijatnije trenutke u Vašem domu.

Praznici i tradicija

Priredila: Mirjana Koričić, psiholog

 

PRAZNICI… čarobno doba godine. Mirisi kolača, osvetljen i okićen grad, pokloni, druženja… sve to kod većine nas izaziva osećanje radosnog iščekivanja i uzbuđenja. Posebnu čar, osećaju samo deca. Većina ljudi svoje najlepše uspomene iz detinjstva veže upravo za Novogodišnje i Božićne praznike.

Praznici svakako predstavljaju idealno doba za provođenje više vremena sa svojom decom. Kroz porodičnu povezanost, tradiciju i događanja dete razvija sopstveni identitet, emocionalnost, socijalizaciju i pripadanje, i tako zadovoljava potrebe za osćajima ljubavi, poštovanja, uvažavanja i prihvatanja.

Upravo praznično doba pruža izuzetnu priliku za razvijanje porodićne tradicije, odnosno omogućava detetu usvajanje pozitivnih roditeljskih iskustava vezanih za praznike, čime se dete uči da poštuje jednostavne ali posebne životne trenutke i prihvata značaj međusobnih odnosa u svom životu.

 

 

Kako razvijati porodičnu tradiciju?

Kada roditelji (bake i deke) detetu pričaju o prazničnim događajima i ljudima iz njihovog detinjstva, svi ti događaji i osobe postaju deo unutrašnjeg, emocionalnog sveta deteta. Važan deo porodične tradicije je svakako ponavljanje aktivnosti, odnosno porodični rituali.

Deca najbolje uče putem ponavljanja: rituali pokreću aktivnosti, a deca vole ponavljanje jer im pruža osećaj sigurnosti. Naime, da bi se dete osećalo sigurno, potrebno mu je da je njegov svakodnevni svet predvidljiv. Rituali i porodični običaji, kako svakodnevni tako i oni posebno vezani za praznike, stvaraju osećaj sigurnosti i prijatnosti u životu deteta. To pozitivno utiče na njegov razvoj samopouzdanja i prilagođavanja.

Nastojte iz godine u godinu da ponavljate neki deo prazničnih rituala, zajedničko pravljenje čestitki, kolača, šetnja gradom i slično. Potrudite se da uključite dete u što više zajedničkih aktivnosti, pohvalite ga, neka se oseća korisno i ponosno.

Poklanjanje

Poklanjanje, svakako predstavlja važan deo praznika. Osim što kroz čin poklanjanja deca ispunjavaju neke od svojih velikih želja, takođe, mogu da razmišljaju o tome šta može da razveseli druge ljude i o tome šta je važno ljudimia do kojih mu je stalo.

Naravno, ne morate sve poklone kupovati u prodavnicama i tržnim centrima. Naučite svoju decu kako da svoje poklanjanje „oboje“ pravom vrednosti i osećanjima. Izrada njihovih ličnih poklona može im pomoći da iskažu koliko im je do određene osobe stalo, pa da ceo proces poklanjanja bude vredniji i za njih same i za onoga ko poklone dobija. Zajedno sa decom napravite poklone. Pomozite im da naprave svoje lične kolaže, crteže, slike…napravite ukrase od gužvanih salveta… Mogućnosti su mnogobrojne.

 

 

Umesto poklanjanja samo predmeta, učite decu da poklanjaju svoje vreme. Važno je zapamtiti da deca uče po modelu svojih roditelja, odnosno imitiraju roditeljsko ponašanje, sistem vrednosti i razmišljanja.

Od ranog detinjstva, naglašavajte da nije bito dobiti hrpu poklona, već davati i primati od srca.

Ranim uvođenjem tradicija koje naglašavaju pravo značenje praznika, možete pomoći u oblikovanju načina na koji dete gleda na praznično razdoblje i na to šta znači davati i primati cele godine….

 

Porodica

Priredila: Mirjana Koričić, psiholog

Svako od nas zna i na svoj način razume šta je to porodica.

Osnovne snage porodice su: zajedništvo, privrženost, bliskost, uzajamna podrška. Porodica nije zbir članova, ona je sistem u kome svaki član deluje na drugog i pritom i sam biva izložen promenama.

 

 

Sve porodice na različite načine organizuju porodični život. Sada, više nego ikada je poželjan fleskibilan tip organizacije, koji podrazumeva: definisane uloge, jasna pravila (koja su promenljiva u odnosu na situacione i razvojne promene), stalnu, trajnu i otvorenu komunikaciju među članovima.

Veoma je važno da svako može da iskaže svoje mišljenje (zna se ko i kako donosi odluke), važno je pažljivo slušanje svih ukućana. Deci treba da je jasno šta roditelji od njih zahtevaju (rečima i ponašanjem).

Sve porodice prolaze kroz razvojne cikluse u kojima čekaju razvojni zadaci. U okviru svakog ciklusa postoje očekivani ali i neočekivani događaji, na kojima se zasniva razvoj.

Kvalitet porodičnog života zavisi od sposobnosti porodice da se prilagođava potrebama i promenama.

Sve porodice imaju svoj porodični identitet (ono po čemu se prepoznaje da pripada jednoj porodici, po čemu se razlikuje od drugih, po čemu je specifična…).

Sve porodice imaju svoje običaje, rituale, porodične vrednosti, verovanja… Iz generacije u generaciju, svaka porodica dubi svoje porodično korito. Pri tome neke obrasce čuva i prenosi, dok druge isključuje, oblikuje i menja.

U svim porodicama postoje problemi, teškoće i sukobi ali treba nastojati o njima otvoreno razgovarati, pregovarati i dogovarati. To je temelj građenja zdravih, funkcionalnih porodica.

Prisustvo humora u porodicama i odnosu među njenim članovima, uvek je dobro došlo!

Kratak ali veoma važan podsetnik:

Deci ne treba pokazivati podjednaku naklonost. Treba svakome pristupiti na poseban način.

Umesto da sve dajete ravnomerno, dajte svakom detetu onoliko koliko mu u datom trenutku, stanju, razvoju, treba.

Umesto da pokazujete podjednaku ljubav, pokažite svakom detetu da ga volite na poseban način.

Umesto da svakom detetu posvetite podjednako vremena, posvetite svakom vreme prema potrebi.

„Voleti podjednako, isto je kao voleti manje. Voleti različito – svakoga zbog onoga što jeste – znači voleti onoliko koliko treba da se dete oseti voljenim“.

 

 

Važan savet za predstojeće Božićne i Novogodišnje praznike:

Pokloni koje kupujete deci treba da su različiti i drugačiji, baš kao što su i deca.

Treba da odgovaraju uzrastu, interesovanjima, kao i razvojnim potrebama deteta. Kupovinom istih poklona deci, nećete sprečiti ljubomoru, niti pospešiti deljenje.

Treba da pomognemo deci da nauče da dele. Ako vaše dete zna da deli, uključuje drugu decu u svoju igru, biće uvažavano od strane druge dece, prihvaćeno, voljeno… to će doprineti njegovom ličnom zadovoljstvu.

U vrtiću je dete svakodnevno u situaciji da deli sa drugom decom, prostor, igračke, pribor, ljubav, pažnju vaspitača i dr. Neka deca to čine bez teškoća dok neka deca  „deliti sa drugima“ ne razlikuju od „izgubiti“, pa najčešće reaguju buntom, otporom, plačem ili agresijom.

Zato učite svoju decu da dele sa drugima! Kako?

    • Razvijajte u porodici atmosferu saradnje.
    • Učite dete da je važno poštovati tuđe potrebe i brinuti o drugom.
    • Razgovarajte sa detetom o tome šta lako deli sa drugima a šta mu je problem.
    • Razgovarajte o tome šta vi delite sa drugima i kako se tada osećate.

Ne zaboravite, MI SMO PRIMER!

Loše ponašanje dece

PREUZMITE

Ostanite smireni i kontrolišite stres

PREUZMITE

 

Pomoć deci u prevladavanju stresa tokom epidemije Kovida-19

PREUZMITE

 

Priša o školi i leptiru

PREUZMITE

 

Jelovnik

Preuzmite

Deca i sport iz ugla lekara sportske medicine

Dr Borko Vukosav

Izbor sporta za dete nije uvek jednostavan.Organizovani sport nije za svako dete.Vaše dete će pokazivati neke prirodne sklonosti,bez obzira na godine. Neka deca će uživati u vodi od prvog kontakta sa njom,dok će druga reagovati sa strahom. Neka se brzo uključe u grube igre sa mnogo padanja,dok druga ne vole guranje i udare. Vi možeti biti vrhunski fudbaler,ali vaše dete može pokazivati sklonosti ka plesu, što je sasvim  u redu.

Svako dete se razvija različitom brzinom.U izboru sporta veoma je važno voditi računa o zrelosti i nivou znanja različitih fizičkih veština deteta.

Uzrastu od 2-3 godine deca počinju da savladavaju bazične motorne veštine- trčanje, hvatanje, skakanje i previše su mlada za većinu strukturalnih vežbi.

U uzrastu od 4-6 godina mogu da uče ples, da počnu sa školom gimnastike,aktivnosti u bazenu pod nadzorom, voze bicikl sa pomoćnim točkovima, hvataju laku loptu, preskaču konopac….

Posle šeste godine poboljšavaju se motorne veštine i osećaj za sigurnost, te u ovom uzrastu deca mogu biti spremna za timske sportove, tenis, plivanje.

Sa desete godine se može početi sa organizovanim timskim sportovima, veslanjem, pažljivo pripremljenim vežbama snage, atletikom. Kada se dođe do organizovanog sporta,treba biti siguran da dete zaista želi da se aktivno bavi sportom.

Decu nikada ne treba forsirati da se uključe u organizovani trening i svakako treba imati u vidu sve vanškolske obaveze koje dete već ima. Pored svih koristi koje donosi bavljenje sportom, organizovani trening može da predstavlja i ozbiljan zdrastveni rizik, kada zahtevi i očekivanja od sporta prevazilaze zrelost i spremnost deteta.

Kako navići dete na nošu? Kako mi to u vrtiću radimo....

Medicinske – sestre vaspitači Bojana Jokić i Ivana Pajović u saradnji sa stručnim saradnikom psihologom Draganom Ticom

Vrtić „ Kalimero“

Kada dođe vreme na navikavanje deteta na nošu i skidanje pelena, kod roditelja se otvaraju razne dileme i pitanja:

Kada je pravo vreme za odvikavanje od pelena?
Da li baš moramo? Mali je. Nemam vremena….
Kako naučiti dete na nošu?

Postoje dokazane činjenice da odojče ima urođen mehanizam, kada signalima (plač, pokreti nogicama) poručuje svojoj mami kada je vreme za njegove fiziološke potrebe. Ukoliko roditelj nauči da prepoznaje signale i adekvatno i pravovremeno reaguje na njih,veza između deteta i odraslog se učvršćuje i dete stiče poverenje da će njegove potrebe biti zadovoljene (u kasnijem uzrastu su to osobe koje su otvorene ka svetu). Međutim, ovakve signale je jako teško prepoznati, pa ukoliko bebine potrebe nisu zadovoljene, nakon par nedelja od rođenja beba prestaje sa ovim vidom neverbalne komunikacije . Ovo nam pokazuje da su deca još kao sasvim mala opskrljena mogućnosšću komunikacije sa odraslima.
Danas roditelji kreću da dete navikavaju na nošu oko prve, mada mnogo češće oko druge godine deteta i kasnije.
Koji god trenutak roditelji izaberu nije pogrešan, ali najbitnije je da roditelji prepoznaju spremnost deteta da se susretne sa ovom navikom. Činjenica je da će dete naučiti na nošu tek kada ono bude spremno. Da bi se dete naviklo na nošu mora prvo biti svesno svojih fizioloških potreba, a to najčešće kreće između dvanaestog i osamnaestog meseca detetovog života, ali odstupanja od tih granica su sasvim normalna.

KAD I KAKO KRENUTI?
Kada dete može samostalno da sedi, može polako da se upozna sa nošom. Pokažite mu nošu, pričajte mu šta se tu radi, neka pokuša i da sedne, naravno kratko, koliko ono želi. Vaša očekivanja u ovom periodu ne treba da budu prevelika, pričajte sa detetom, uvek kroz igru i smeh.
Kada dete napuni prvu godinu sa navikavanje na noši se može krenuti malo „ozbiljnije“, ali opet, ne na silu i nemojte imati prevelika očekivanja. Stavite dete na nošu, pričajte, pevajte, ali ne predugo, jer predugo sedenje na noši može da izazove averziju od istog.
Prilagođavanje na nošu je jedna vrsta samostalnosti, ali takva vrsta samostalnosti se razlikuje kod dece, budući da je usvojena individualnim sazrevanjem određenih sposobnosti. Smatra se da su proleće i leto najbolji periodu za odvikavanje od pelena zbog toplog vremena. Ukoliko je dete spremno za odvikavanje u toku zime, ne čekajte leto, pojačanje grejanje u kući i krenite polako. Razgovarajte sa detetom o tome sta radite i šta se od njega očekuje. Ukoliko dete odbija da sedne na nošu nemojte ga terati, ponudite ga opet nakon nekog vremena ( posle nekoliko nedelja). Kada dete obavi fiziološke potrebe u nošu, pohvaliti ga, ali pohvalite ga i ukoliko izostane rezultat.
Kada krenete u ovu avanturu sa svojim detetom pripremite veću količinu presvlaka za dete. Ukoliko smatrate da je vaše dete spremno , nemojte ga više vraćati na pelene, to ga može samo zbuniti. Naravno, ukoliko se nezgode dešavaju često i dete odbija da vrši fiziološke potrebe u nošu, to je znak da dete nije još uvek spremno tad mu vratite pelene i sa odvikavanje krenite ponovo tek kroz par meseci.

ODVIKAVAVANJE OD PELENA I VRTIĆ
U vrtiću, ca ovim „poslom“ krećemo kad od roditelja dobijemo informaciju da se oni time bave kod kuće. Jako je važno da dete i u vrtiću i kod kuće dobija slične ili iste mogućnosti za ovladavanjem ovom zahtevnom veštinom. Važan je i momenat kad dete počne da se oseća dobro i slobodno u vrtiću, tako da u periodu adaptacije, skidanje pelena stavljamo u drugi plan.
Ne očekujemo od sve dece da ovo savladaju u isto vreme i zato ih postepeno ukuljučujemo. Posmatranje drugara koji sede na noši deluje podsticajno za većinu dece,pa se dešava da još poneko poželi da sedne na svoju nošu. U početku to bude sedenje bez skidanja garderobe i pelene,pa polako napredujemo i učimo.
Nekoliko čistih noša stoji uvek u kupatilu da deca mogu da ih vide i da sednu na njih ako to požele. Kad počnemo ozbiljno da se bavimo ovom temom, trudimo se da održimo kontinuitet u stvaranju navika i dnevnih rutina u vrtiću,pa tako decu stavljamo na noše posle doručka,pre spavanja,posle spavanja i posle ručka. Naravno, ukoliko neko dete samo oseti potrebu i krene u kupatilo, mi smo tu da ga ispratimo i pomognemo mu. Roditeljima posebno naglasimo kako decu da oblače u tom kritičnom periodu, kao i to da uvek moraju doneti dovoljno rezervne garderobice u slučaju da se neki incident dogodi.

Naglašavamo takođe da nikakve grdnje, vređanje, kazne ili slično ne dolaze u obzir. Na kraju krajeva,svako dete nauči da kontroliše svoje fiziološke potreba baš onim ritmom i brzinom kako je samo njemu određeno. Mi smo samo tu da ih podržimo i olakšamo u ovladavanju ovog velikog koraka.

IGRE NA NOŠI
Kada je dete spremno da se navikne na nošu, kako bi produžili njegovo sedenje na istoj i tako mu stvorili naviku da svoje fiziološke potrebe obavlja u njoj, možemo se poslužiti raznim igricama.
Pevamo na noši- ima puno pesmica koje deca vole, rezne tašunaljke će deci zaokupiti pažnju.
Čitamo slikovnice – izbor slikovnica je velik i deca ih vole, ali postoje i one koje služe baš toj svrsi.
Pričamo kratke priče-deca vole kad im se priča i kad je pažnja usmerena na njih, bitno je da su priče kratke i dinamične, kako bi održale detetovu patnju.

Imajte poverenja u svoje dete i njegove sposobnosti! Potrebno je da mu date priliku kako bi naučilo. Dajte mu podršku i priliku da nauči. Koliko će mu vremena trebati zavisi od njega samog, njegovog isustva, kao i njegove zrelosti. Vaše je da strpljivo sačekate. Kada je teško budite podrška, a kada je dete uspešno radujete se i uživajte!

Kako uz pomoć muzike uživati i stimulisati razvoj deteta u porodičnom okruženju

Uočite i proširite interesovanja svoga deteta

Predlog za aktivnost roditelja i dece - Peremo ruke

Priredila: Mirjana Banović

Decu od najmlađeg uzrasta treba učiti da redovno i pravilno peru ruke jer se tako smanjuje rizik od mnogih bolesti. Sticanje ove navike je veoma važno za zdravlje deteta i zbog toga treba nastojati da dete ovu naviku što pre usvoji.

Ako dete ne voli da pere ruke i tome pruža otpor, perite ruke zajedno. Probajte da mu pranje ruku učinite zanimljivim. Možda će Vam predložena igra pomoći da Vaše dete zavoli i nauči prati ruke ili učvrsti već stečenu naviku.

Potreban materijal: Beli papir A4 format, Folija A4 format, Flomasteri ili bojice, Markeri za belu tablu ili flomasteri, Sunđer, Voda i sapun

Aktivnost:

1. Dete na belom papiru ocrta svoju ruku (šaku)

2. Zatim se papir, crtež uvuče u foliju

3. Preko folije na crtežu ruke dete crta sve ono što prlja ruke i zbog čega treba ruke oprati.

• Sa detetom se može pričati samo o jednoj situaciji kada se ruke trebaju oprati,a koju dete i nacrta na ruci npr. prisustvo vidljive zaprljanosti nakon igre u dvorištu ili
• dete može da nacrtata nekoliko ,,prljavština“ u isto vreme,tada svaku situaciji treba detetu objasniti kao i potrebu da se ruke u svakoj navedenoj situaciji trebaju oprati.

4. Nakon što su ruke ,,isprljane“ dete treba da ih opere. Pošto dete učimo da svoje ruke pere toplom vodom i sapunom i ,,isprljane“ ruke dete treba ,,oprati“ na isti način (oprati ih vlažnim sunđerom i sapunom, sve dok ruke ne budu potpuno čiste).

Dete će kroz ovaj vid igre lako naučiti kako se ruke isprljaju, kada i kako treba ruke oprati. Ako vaše dete ne voli da pere ruke možete crtež prljavih ruku zalepiti u kupatilo da bude motivacija detetetu za pranje ruku.

Neka dete prvo opere ,,isprljane ruke“ na crtežu, a nakon toga svoje. Korisno je imati i crtež čistih ruku koji dete sa vama može ukrasiti po želji.
Ovaj crtež stavite na vidno mesto da dete podseti da su čiste ruke zdrave i lepe i da je pranje ruku važno za njegovo zdravlje.

Logopedi preporučuju za dane Korone

Priredili: Marina Koprivica i Hajnalka Jakšić

Za tekst u PDF formatu kliknite na sliku ili ovde 

Brinem o svom zdravlju - lična higijena

Priredila: Sanja Vranić, medicinska sestra za PZZ

Za preuzimanje teksta u PDF formatu kliknite na sliku ili ovde 

Pomozite detetu da se oseća sigurno i ispunjeno u doba izolacije

Priredila: Olgica Vujić, Stručni saradnik, pedagog

Brinem o svom zdravlju - lična higijena

Priredila: Mirjana Banović

Značaj sna i odmora za zdravlje dece

Priredila: Branka Čonkić, spec. sms

Spavanje je fiziološka potreba i ima značajnu ulogu u razvoju i sazrevanju mozga, ali i celog organizma svakog čoveka. Tokom spavanja oslobađaju se hormoni potrebni za rast i sazrevanje. Za svakodnevno funkcionisanje deteta neophodno je dovoljno kvalitetnog noćnog sna.

Nedovoljno sna dovodi do razdražljivosti, nervoze, čestih promena raspoloženja, slabijeg snalaženja u socijalnim situacijama. Može da se odrazi na probleme sa koncentracijom i usmeravanjem pažnje. Nedovoljno sna utiče na metabolizam, što dovodi do povećanog unosa kalorija i zdravstvenih problema povazanih sa prekomernom težinom, kao i slabljenja imunološkog sistema. Umor se može odraziti na sposobnost  donošenja odluka i brzinu reagovanja, slabu motoriku.

Spavanje je aktivan proces koji se javlja u ciklusima, a svaki od njih ima svoju funkciju u obnavljanju energije i održavanju zdravlja.

Identifikovana su 2 stanja tokom sna:

  1. REM faza-faza dubokog sna;
  2. Non REM faza-javlja se oko 2 sata pre buđenja.

Novorođenčad ulaze najpre u REM fazu, dok starija deca nemaju REM fazu sve do 3 sata posle zaspivanja, kao što je to kod odraslih. To je pokazatelj sazrevanja moždanog stabla, koji reguliše promenu između REM i non REM faze sna.

Još jedan biološki agens kontroliše dnevne cikluse spavanja, a to je hipotalamus. Razvija se u 20. nedelji intrauterinog razvoja ploda i sazreva postepeno iz više ciklusa u jedan dnevni obrazac.

Zbog ovih činilaca različite su  potrebe za snom:

  1. Novorođenče spava od 12-18h
  2. Odojče 14-15h
  3. Malo dete 12-14h
  4. Predškolsko dete 11-13h
  5. Dete nižih razreda osnovne škole 10-11h
  6. Dete viših razreda osnovne škole i srednjoškolci 8,5-9,5h
  7. Odrasli 7-8

Pored noćnog spavanja, deca do 5. godine života, treba da imaju i redovne dnevne počinke. Individualno je regulisanje i postepeno izbacivanje dnevnog spavanja.

Odmor u toku dana je značajan i važan deo lične higijene.

Posle napornog rada ili vežbanja, osoba mora imati period odmora. Opuštanje ili promena tempa funkcionisanja je neophodna. Svaka aktivnost koja se razlikuje od normalne rutine rada, smatra se odmorom. Prijatne i opuštajuće aktivnosti pomažu telu da smanji napetost i stres.

Nedovonjnim odmorom telo se ne oslobađa umora i napetosti i posledično se javljaju fizički i emocionalni problemi. Zakonom je regulisana higijena odmora na radu, pa tako postoji: odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor, nedeljni odmor, godišnji odmor.

PREPORUKE ZA RODITELJE I DECU:

  • Neka dovoljna količina sna bude porodični prioritet, uvedite zdrave navike u vezi sa spavanjem, kao i opšte zdrave navike;
  • Dosledno se pridržavajte rasporeda aktivnosti pripreme za spavanje;
  • Svake večeri prolazite kroz iste rutine pre odlaska u krevet;
  • Svake večeri dete treba da ima istu sredinu za spavanje: provetrena, tiha i zamračena soba, bez TV aparata;
  • Utvrdite ograničenja, u vremenu, aktivnostima…;
  • Izbegavajte konzumiranje slatkiša pre spavanja, zbog potencijalnog kofeina u čokoladama, kakao napitcima, keksa sa čokoladom…;
  • Opažajte da li postoje teškoće pri disanju vašeg deteta, glasno hrkanje, teškoće u disanju, neuobičajeno noćno buđenje i učestalo dnevno spavanje;
  • Razgovarajte sa pedijatrom vašeg deteta o navikama povezanih sa spavanjem.

Literatura:

  • Wolfson R.A, Carskadon A.M.Understanding adolescent’s sleep patterns and school performance:a critical appraisal. Sleep Medicine Review. 2003;7(6):491-506
  • Maric J. Klinicka psihijatrija. Deveto preradjeno i dopunjeno izdanje. Beograd 2001.
  • A Servis of National Sleep foundation. Sleep for kids. Teaching kids the importance of sleep. Dostupno na http://www.sleepforkids.org/

``Kako se izboriti sa trenutnom situacijom - kako pomoći i sebi i deci``

Priredila: Dubravka Prica Jablanovski, Stručni saradnik, psiholog

Za tekst u PDF formatu kliknite na sliku ili ovde 

Uključite dete u svakodnevne rutine u porodici

Za tekst u PDF formatu kliknite na sliku ili ovde 

Odvikavanje deteta od pelena

Priredila: Veselinović Vesna, Medicinska sestra za P.Z.Z, vrtić ,,Čarolija“

Higijena prostorija za vreme pandemije

Priredila: Slavica Delibašić, stručni saradnik pedagog

Svetski Dan zdravlja - 7. april

Dragana Milošević, Stručni saradnik pedagog i Autorka slikovnice – Ljubinka Vujić, saradnik za PZZ

Svetski Dan zdravlja obeležavamo 7. aprila. U ovom trenutku  zbog pandemije izazvane Korona virusom okupirani smo upravo brigom za zdravlje svih nas. Kako deca nisu u vrtiću a veliki broj roditelja radi od kuće, trudimo se da na različite načine deci objasnimo šta se dešava. Priča o zdravlju, higijeni i briga za druge je ono što najčešće čuju.

Deca učestvuju u različitim svakodnevnim situacijama koje su deo životnog konteksta dece i odraslih kako kod kuće,  tako i u vrtiću. Zato je veoma važno podsetiti ih na ustaljene aktivnosti koje su deo svakodnevne rutine, u kojima dete gradi odnose, uči i praktikuje. Dete tako razvija samostalnost, sigurnost i spretnost u rutinama a posmatranjem  i imitiranjem  odraslih ili  druge dece u obavljanju ustaljenih aktivnosti dete  uči da se brine o sopstvenom zdravlju i zdravom okruženju. Na isti način,   razume značaj fizičkih aktivnosti i zdrave ishrane.

Edukativna slikovnica „Drenko“, osmišljena je i nastala upravo  sa ciljem da deca u  periodu izolacije, na zabavan način,  usvoje ili učvrste saznanja o osnovnim  činiocima  zdravlja. Roditelji mogu da  kroz zajedničko gledanje , čitanje  i razgovor , slikovito približe deci pojmove higijene, zdrave ishrane,fizičkih aktivnosti ali i da razgovaraju o  osećanjima. Istovremeno, “Drenko“ može roditeljima i dečjoj  razigranoj mašti da posluži kao  provokacija  za mnoge  aktivnosti koje vode usvajanju zdravih stilova života.

Ostani sa “Drenkom“ kod kuće, nauči kako da  sačuvaš svoje zdravlje!

Nekoliko reči o optimizmu...

Pripremila: Sanja Matijević-Bunjevčev, stručni saradnik psiholog

Svetski dan oralnog zdravlja

Pripremila: Mirjana Banović, medicinska sestra preventivnu zdravstvenu zaštitu

Igrom do pravilnog disanja

Pripremila: Milica Pavlović,medicinska sestra preventivnu zdravstvenu zaštitu

Mir u kući

Kao da roditeljstvo već ionako nije dovoljno teško

Tekst prevela i adaptirala: Dijana Radojković

Preporuke i saveti

Pripremila: Medicinska sestra za preventivno zdravstvenu zaštitu Veselinović Vesna

Korona virus pod nazivom Kovid-19 izaziva bolest disajnih organa koja se širi sa osobe na osobu putem kapljica koje se izbacuju prilikom kijanja i kašljanja zaražene osobe.

Ono što je specifično za ovaj virus je to što je postigao globalni fenomen, prisutan na svim kontinentima, sa velikim brojem obolelih za kratko vreme.

Jedna od reakcija na ovakvu situaciju može da bude izražena briga i uznemirenost, pa i panika kod pojedinih ljudi, zbog toga je važno da u ovom periodu pored fizičkog, brinemo i o mentalnom zdravlju, kao i da budemo podrška deci i roditeljima i svim ljudima oko nas.

U ovakvim situacijama, važno je da budemo svesni da deca posmatraju odrasle i njihove reakcije.Sa decom treba o tome razgovarati. Deca su takođe izložena informacijama o Korona virusu, posmatraju i osete uznemirenost odraslih, te je izrazito važno sa decom razgovarati o tome i podstaći ih  da izraze svoja osećanja i pomoći da prevladaju strahove.

#OSTANI KOD KUĆE

  • Radite na tome da ostanete smireni, dajite pozitivan primer Vašoj deci.
  • Budite na raspolaganju deci, usmerite ih na igru ili neke zanimljive aktivnosti.
  • Nadzirite  gledanje televizije  i društvenih mreža!
  • Izbegavajte informacije iz neproverenih izvora (Sigurni izvori npr. Portal Ministarstva zdravlja, Internet stranica Instituta za javno zdravlje Vojvodine)
  • Poštujte preporučene higijenske mere- usvojite nove i zdravije životne stilove
  • Važno je da se dete hrani raznovrsno i zdravo, da ima dovoljno sna i da u kućnim uslovima bude fizički aktivno, to će im pomoći da izgrade dobar imuni sistem i da budu zdrava
  • Decu stalno podsećajte kada je važno da se ruke peru i uz igru i pesmice zajedno to i radite!

#OSTANI KOD KUĆE

VAŽNI BROJEVI TELEFONA

U SLUČAJU PROMENE  ZDRAVSTVENOG STANJA  DETETA  JAVLJATE SE VAŠEM  IZABRANOM PEDIJATRU

U SLUČAJU DA  DOLAZITE IZ INOSTRANSTVA JAVLJATE SE RESPIRATORNOM CENTRU D.Z.NOVI SAD NA SL.BROJEVE: 4879-225, 4879-227, 4879-228  LINIJE SU DOSTUPNE 24 ČASA

Poštovani roditelji, pratite sva zvanična uputstva o preventivnim merama, kada štitimo sebe doprinosimo i opštem dobru. Veliki pozdrav za našu dečicu

#OSTANITE KOD KUĆE

20. novembra 2020.

O nama

„Umreži se“ je online platforma razvijena sa ciljem da unapredi kompetencije vaspitača i saradnika za uspešnu primenu Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u PU „Radosno detinjstvo“, koja obuhvata 16500 dece.

Više ->
top
Made by © Dizajn24.com. All rights reserved.